Put zvani Proces

Skrolujući po mrežama, danas mi je pažnju zadržala jedna rečenica "Tvoj put počinje u tom trenutku, kada prestaneš da pratiš druge".

Odavno sam prestala da pratim druge. Više ne mogu da se setim ni kada se to tačno desilo. Zato i ne umem precizno da opredelim kada je to tačno "moj put" počeo. A volela bih da mogu da definišem baš tačni trenutak. Još bi bolje bilo da sam mogla u tom trenutku da napravim fotografiju sebe, da je nazovem "početak mog puta", pa da je u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti, ili povremeno, u nekim vremenskim intervalima izvučem iz arhive i pogledam sebe na početku tog "puta". Da samu sebe pogledam u oči, prisetim se ko sam bila i šta je taj moj "put" do sadašnjeg trenutka od mene stvorio: gde su mi se urezale najdublje bore i posle kojih životnih borbi, da li se podjednakim intenzitetom smejem, imam li neku iskru u oku, zrači li moje telo nekom (i kakvom) energijom... Da svedem račun sama sa sobom: da li se sobom ponosim ili sam ipak mogla bolje?

U životnom pozivu koji sam odabrala svaki poslovni poduhvat, svaki pregovori pre zaključenja sporazuma, svako suđenje (nazovimo sve to jednom reči: "Proces") jeste jedna vrsta "puta", za moje klijente, za mene, za sve druge učesnike u postupku, za svakoga od nas na različit način. Na nekoga od nas taj proces utiče intenzivnije, na nekoga, pak, površnije. U svakom slučaju, uverena sam da kraj svakog Procesa niko više ne dočeka onakav kakav je bio na početku.

U lepezi karaktera koja mi se do sad raširila pred očima, postoji mnogo njih čiji su me putevi zaintrigirali, fascinirali, nekad i preplašili, nekima se i danas divim na izdržljivosti, na snazi, na veri, na istrajnosti, na uverenosti da drže ispravnu poziciju, na ljubavi, na požrtvovanosti.

Ako mi životne okolnosti dozvole, volela bih da mogu u kratkim crtama da sačuvam sećanje na taj naš zajednički "put" zvani Proces, da ovekovečim to putešestvije u pisanoj reči: da ostane zapisano u vremenu kako smo naš zajednički Proces započeli, koji splet okolnosti, informacija i subjektivnih doživljaja nas je spojio, šta smo sve zajedno ili ponaosob prošli na tom putu i kakav je trag Proces ostavio na nas, kako je na svakoga od nas uticao, kako nas je promenio, preobrazio. Da li smo tom metamorfozom zadovoljni? Jesmo li bolji ljudi? Izranjavani, ali snažniji?

Trudiću se da ne izigram poverenje svih onih koji baš od mene zatražili pomoć da reše neki svoj problem.

‍

‍