Kapetan

Svako ko je radio na nekom stvaralačkom projektu razumeće o čemu je ovaj tekst. Onima koji nisu imali tog iskustva ovaj tekst može da posluži kao putokaz u slučaju da se grčevito drže nekog sna, a on im se neprestano migolji iz ruku.

‍

Stvaralački projekti su oni koji nastanu kao iskričava ideja u nečijoj glavi, ideja koja se istog trena vizualizuje i ta osoba, čak i ako ne zna put, postupak, proces, zacrta sebi da će jednog dana tu ideju pretvoriti u stvarnost, da će je materijalizovati.

‍

Upoznala sam čoveka, rođenog menadžera, sa upravo takvom iskrom od ideje. Pozamašnom iskretinom, doduše. Ponudio mi je saradnju da kao pravni savetnik (a uz to i profesionalni prevodilac) rukovodim pravnim segmentom njegovih projekata. Da, da, nije bio jedan projekat u pitanju, već njih dvadesetak. Veliki zalogaj.

‍

Pristala sam.

‍

Godinama sam rasla sa tim idejama, razvijala se, upoznavala najrazličitije tipove ličnosti, prelazila hiljade kilometara. Naučila sam sve finese oba moja maternja jezika, pravne, poslovne i kolokvijalne finese. Uspela sam da razvijem sposobnost čitanja između redova, veštine pregovaranja, postavljanja granica. Izveštila sam se u procenjivanju kada stati, šta saopštiti, a šta prećutati.

‍

Međutim, godine su prolazile, a projekti su, posle jednog finog zamaha, počeli da kaskaju u mestu. Budući jedan perfekcionista, priznajem, skoro godinu dana sam ulagala nerazumno nesrazmerne profesionalne napore da pokrenem ono što se evidentno zakočilo, bez mog udela u tom kočenju. I ne samo da se zakočilo, već je počelo ozbiljno da se ljulja. Shvatila sam u jednom trenutku - brod je počeo da tone. A kapetan sumanuto kormilari i kao da ne haje za to što voda kulja preko palube.

‍

Taj kapetan (onaj sa iskrom od ideje sa početka teksta), bez obzira na naša karakterna neslaganja, jeste jedna veoma specifična osoba. Takvi se ne rađaju svakog dana. Ona osoba koja uđe u prostoriju i svi je primete. Svakome izvuče osmeh na lice. Pokretač, samog sebe, svih oko njega i sveta, uopšte. Glasan, ali ne neprijatan. Šaljivdžija, ali sa merom. Prirodni talenat za tanane razlike u lokalnim, pa i nacionalnim mentalitetima. Neustrašiv, snalažljiv. Rečit. Slatkorečiv, štaviše. Spreman i da pomogne čoveku u nevolji, ali ne zato što mu se to posebno mili, već pre zato što se to valja, kosmičke pravde radi.

‍

Na kraju, shvatite da je i taj čovek, koji svojom pokretačkom energijom zavodi i vuče druge ljude, samo jedan običan čovek. Običan čovek, koji je imao neki san i taj san ga je vukao i vozio i sudarao se sa njim, svakodnevno, sve dok ga nije bacio na kolena. Upravo se u tim trenucima dešavaju katarze: ili se podigneš i kreneš dalje, u suprotnom pravcu, izmiren sa samim sobom i neostvarenim snom, ili se podigneš i ščepaš taj razulareni san, pa nastavite to vatreno rvanje do granice besmisla. Ovaj konkretni čovek je odabrao ovaj drugi put.

‍

Ja sam odlučila da napustim brod koji tone. Ipak nisam kapetan. Nakon što sam se sklonila na bezbedno, takoreći na kopno, poželela sam da gledam razvoj situacije. Da me ne shvatite pogrešno, ne, nikako nisam želela da brod potone. I dalje sam zavedena onom iskrom od ideje, stvaralačkim zaletom, suštinski pozitivnim vajbom. Iskreno i duboko sam želela da se taj pomahnitali kapetan otrezni i da spasi svoje čedo iz stihije. Dakle, poželela sam da posmatram razvoj situacije, međutim, brod je ostao predaleko na pučini, jedva da mogu da razaznam obrise. Ali i dalje vidim (i još uvek gledam) taj brod koji tone, razularenog kapetana Iskričavog za kormilom, a taj brod i dalje nekim čudom leluja na površini, mračne vode nikako da ga savladaju. Odmetnuo se od sveta, odnosno svi su ga napustili i on sam samcijat pleše svoj rvački valcer sa sopstvenim snom. Pitam se - kako li će se njegova saga završiti? Vreme će najbolje pokazati: ili će kapetan potonuti sa svojim brodom u mračne dubine ili će se izvući i trijumfalno prodefilovati pored obale, gde smo mi ostali pronašli spas i stabilnost.

‍